Сво време овог света Је могло бити наше. Сад седим и гледам како дан Својом лепотом се буди. Не нисам тужан, Понекад такво је лице Док седим и чекам да кажеш ми: "Одлазим" Зар, тако лако, полако, је све узети А шта ако ти ја Шапнем сад неке речи Које никад ниси ти чула пре Које те пробуде и подсете Да мoжда ми понеки пут, Шапнемо све, оне речи Које никад нисмо пре говорили... Хајде спавај сад Можда и нађем те у сну. Сво време овог света Је могло бити наше. Сад седим и гледам Овде се дланови спојити неће. Тако лако, полако, је све узети А тако тешко, тешко је с тим живети... А шта ако ти ја Шапнем сад неке речи Које никад ниси ти чула пре Које те пробуде и подсете Да можда ми понеки пут Шапнемо све оне речи Које никад нисмо пре говорили... Сво време овог света Одувек је било уз нас.