Na Kraju Vijađa

歌詞

Od tvoga tista i od tvoga kvasa Ja san naresa, evo me prid tebon. Ka slipi putnik ča je sve obaša I štuf se svega kripi tvojin nebon. Od tvoje ješke i od tvoga bruma Za mene nima slajeg da me mami; I dok počivan nasrid tvog saluna Rojeni škoju, napokon smo sami. Prid tebon stojin, dil san tvoga srca, Sve ča san steka, sve san tu iskrca; U tvoj san mandrać, umoran ka lađa, Spustija sidro na kraju vijađa. Od tvoga kvasa i od tvoga tista Ja san naresa, prova ča san moga; A sad prid tebon dršćen poput lista I pružan konat od života svoga. Od tvoga kruva i od tvoje pašte Još ćutin forcu, priman tvoju kripost. I opet prid noć kad zasvitle laštre Rojeni škoju, gledan tvoju lipost.