Bezdan

歌詞

Nema me više u tvojim molitvama, više me putem ne prate. A no' mi preti, pono' i pusta tama, kad me se samo dohvate. Više me ne voliš, kad se vraćam nisi budna, ne goriš, gasne naša zvezda čudna, lažna srebrna stvar. Daleko putujem, vetar nudi neke rime, kupujem, pristaju uz tvoje ime, dva-tri stiha na dar. Ne slušam više šta šapućes dok snivaš, plaši me koga pominješ. I sve si dalja, a sve mi bliza bivaš, kao da opet po'inje... Ali me ne voliš, to se uvek drugom desi, govoriš, ali više ne znam gde si, da li neko to zna? Šta sam uradio? Kakva tužna humoreska! Gradio ispod gradova od peska dubok bezdan bez dna.