U njenu sobu udjem tiho... Tiho bas, na prstima... Bojim se, da ne zalupnim glasno vratima, Zaspala je zadnja ruza hrvatska. I tek sad, kad te nema... Tko ce jutrom da me budi? I tek sad, kad te nema, dobro znam: Ti si bila zadnja ruza hrvatska. Ruzo, moja ruzice... Sve sam suze isplako, Nocu zbog tebe. Ruzo, moja ruzice... Sve sam suze isplako... I kako sad... polako sam, Protiv tuge i oluje...? Kad smo bili... kao prsta dva, Prsta dva jedne ruke. Ruzo, moja ruzice... Sve sam suze isplako, Nocu zbog tebe. Ruzo, moja ruzice... Sve sam suze isplako.