Sutra me probudi

歌詞

Мене нема, потпуно сам празан и за срце ујела ме шарка, ја сам излизан к'о војнички казан ја сам поништен к'о поштанска марка. Ако те има, помози ми, Боже, душа ми је годинама трована, човек је збир црева, костију и коже, човек је врећа гована. Чујем иза леђа подсмешљив кикот, некад бих убио, а некад ми се плаче, ја једино умем да будем Дон Кихот и да даље јурим своје ветрењаче. Кучићи и кучке махали су репом, а ја беспомоћан к'о риба на сувом, о нечему лепом причао сам слепом и све своје истине певао сам глувом. Ових дана ја сам болестан од људи, немој да ме дираш сутра ме пробуди.