Od Jubavi San Duša Ranjena

歌詞

Pod mojon provon olujno je more A nigdi svitla da mi snage da Sva jidra spustan, zasto da se bore Od jubavi san dusa ranjena I nec«u nazad, nek me vitar nosi Jer nisan za te moga zivit ja Kad bog me primi, kad me pita ko si Od jubavi san dusa ranjena Kad jednom bude kasno za sve rici Jer nije jubav rana ca se lici Kad tilo drc«e ka da vitar puse Ti dodji meni, ti dodji meni Da ti skinen kriz sa duse I sve san daje, sve je veca tama I ne znan vise kako san se zva Jer samo pantin to ca ne bi tija Od jubavi san dusa ranjena