Verno pseto

歌詞

Кад будем матор, никакав и ћелав, кад не будем вредан пола лоше строфе, када беле мишеве појурим по столу, када будем готов, близу катастрофе. Кад не будем вредан по' луле дувана, кад заглавим негде у последњој рупи, кад постанем човек са хиљаду мана, онда буди права, онда ме покупи. Стави ме у топло, полако ме лечи, читала си како животиње кроте, лекови нек буду погледи и реци, исцедићеш ваљда коју кап доброте. Кад опет од мене направиш човека и када ме спасеш од људи и буке, остаћу са тобом до краја свог века спреман и да лижем со из твоје руке. Имаћеш на крају када прође све то оно што си хтела своје верно псето.