Majdan

歌詞

Velika soba kod kuće na zemlji i majčinski osmeh i glas. Otvaraš oko po oko i ćutiš u nas. Ruka na ruci i suza na usni, a tuga odaziva se, živ, ti se vraćaš u život ko zna odakle. I sam veruješ u muk istine. Sećaš se, sanjao nisi, a bio si gde? I sam veruješ u muk istine, svu svoju snagu ti dajem da pogledaš me. Trčim i prosipam pesak po vodi ko ptica što sleće na sneg. Sklopljene oči drugačije gledaju svet. Sever mi sledio kosti, šta vredi što vidim kad neću da znam. I dugo već četiri godišnja doba su dva... Ja verujem u muk istine. Dunav će postati more, podaviće sve. Ja verujem u muk istine, umoran, tužan, opijen, prepoznaješ me. Seti se kako smo gledali majdan ko pakao da je na dnu. Ušli smo jednom u njega i skratili put. Vetar ti ukrao kanap iz ruke, u nebo ti pobeg'o zmaj, traži ga pogled po svodu, al' krije ga sjaj. Ja verujem u muk istine. Možda se sve ovo dešava još nekome. Ja verujem u muk istine, ili smo samo zalutali u sećanje...