1228 (Zečevi beli)

歌詞

Vrebam ko smuk iznad grotla. Nečujno provodim sate. Crveni rez ispod oka, sve glupe rane se pamte. Miluje svetlost sa neba, miholjsko cedi se leto. Ukraden plen s dna dubine, kida ga mršavo pseto. Sećanja naviru sama, Brzo, ko zečevi beli... Stoji na kaljavom drumu, bori se s jačim od sebe. U mestu hoda mašina. Smeje se klizava glina. Mesec mu sija na muku, Čeka na red, pa nek traje. Sipam mu duvan u ruku, produžen život klima, odlazim dalje... Sećanja naviru sama, brzo, ko zečevi beli... Stižemo. Teret se spušta. Vesela kapija žuta. ... I sitan kamen pod gumama krza... ... I lišce kreće da šušti. Zastajem, leđa me bole. Izuvam bokal pun vode. Svaki put isti ritual. Igra završava ovde... ...gde sećanja naviru sama, brzo, ko zečevi beli...