Tata brada

歌詞

n ustaje potpuno svestan situacije. Neko je ubio čoveka usred bela dana, ispred kuće. Tata-brada je vrteo olovke i izneo mu dnevni red, ulazi u bušne cipele i izlazi na sneg i led. Pre jutra, u redu, čekaće šest da potroši svoju bedu. Ćuti i stenje, hladna su jutra u decembru, kupuje sve, iznosi nekakve velike kese i džakove, kupuje sve, ne veruje nikome, al' poštuje moć navike. I zna da ne može ovako dugo i zna da nema drugog izlaza i zna da nije on taj, nije on taj i zna, a voli ga... Drži pištolj u ruci, a ne zna šta će s njim, zna ko je kriv za sve i to glasno kaže, opametio se, srećan je. Kući ga čeka topla supa i čiste čarape, prvo će da se kupa, a posle će hranu da pojede. On sedi i čuva neku razjebanu zgradu. Gleda me kao da sam mu baš ja pobio decu. A ja samo lutam po svom uništenom gradu besan sam isto kao i on, al' nije to isti bes. Neko me zove, neko me traži, nekome trebam a ne vidim ga. Spokojno spavaj, ja drhtim na straži, slobodno ručaj, ja sam smrtni slučaj.